Категорија: Црногорски

Дана 10. јула 2009. године представљен је први правопис црногорског језика чији су аутори Миленко Перовић, професор из Новог Сада, Људмила Васиљева, професор универзитета у Лавову, Украјина, и Јосип Силић, пензионисани професор из Загреба. Овај правопис црногорском алфабету додао је два нова слова – с́ и з́ у ћириличкој и ś и ź у латиничкој верзији – тако да црногорски језик сад има укупно 32 слова. Увођење два нова слова, састављачи правописа су објаснили ставом да црногорска стандарднојезичка норма мора да садржи све продукте ијекавског јотовања.
Године 2010. Савјет за опште образовање је усвојио прву Граматику црногорског језика, на чијем су раду ангажовани хрватски лингвисти др. Јосип Силић (такође један од аутора правописа) и Иво Прањковић. (извор: Wikipedia)

MAKEDONSKO-DUKLJANSKE SREDNJEVJEKOVNE VEZE

BLAŽENI KNEZ VLADIMIR

Društveno-politički život krajem X i početkom XI stoljeća karakteriše period dominacije bugarskih i makedonskih careva. Tako je prilikom vizantijsko-makedonskog rata /991-995/ stradala i Duklja, a tom prilikom Samuilo je sebi potčinio sve gradove u Duklji.

U vrijeme Samuilovog napada, Dukljom je vladao knez Vladimir, a na katedri dukljanske crkve nalazio se nadbiskup Ivan. O pohodu cara Samuila na Duklju imamo podatke, kako kod vizantijskih istoričara (Jovan Skilica), tako i kod Popa Dukljanina. Oba istorijska izvora prikazuju kneza Vladimira kao časnog i hrabrog državnika.
Međutim, podaci koje nam daje Dukljanin imaju osobitu važnost s obzirom da ”ni jednoj osobi u svom Ljetopisu nije Dukljanin posvetio toliko pažnje i prostora kao Vladimiru, a oko njegove glave ispleo je čudesnu svetačku legendu, koja je sigurno u narodu i prije postojala, pa ju je on samo zabilježio kako ju je znao i čuo od drugih.”
Zbog svoje državničke hrabrosti i istinskog mučeništva za svoj narod, život kneza Vladimira i danas predstavlja značajnu istorijsku smjernicu u razvoju crnogorskog državnog i duhovnog identiteta.