Tag Archives: Macedonia

ПОЛИТИЧКИОТ МАТРИКС И ПОЛИТИЧКАТА ВИСТИНА ВО МАКЕДОНИЈА

Поим за матрикс, и негов израз во наши општествени услови

Имаме повеќе дефиниции кои можеме да ги пронајдеме доколку пребаруваме по интернетот за „Матриксот” како филозофски поим. Серијалот на истоименуваниот многу популарен филм, ни зборува за буквална лажна (просторна и предметна) реалност. Дури и начинот на кој е прикажуван истиот, укажува дека сценаристот на филмот најверојатно е поттикнат од Светите Списи кои зборуваат на друг јазик и форма за иста или слична работа. Дефинициите од „Merriam-Webster” можат полесно да ни ја откријат суштината на овој поим. Особено за нас во овој случај се погодни првите две дефиниции кои матриксот го опишуваат како:

1) нешто (како што e ситуација или збир на услови), во кое се развива нешто друго или формира” и

2) нешто во форма на шема со линии и простори”. 

Без разлика која од овие две ке ни помогне полесно да го разбереме поимот матрикс, истиот е многу очигледен дека се случува во нашето општество, кое го разорува, одвојува од вистината и поларизира до крајност во повеќегодишен период. Двете развиени „нешта” во облик на форма или простор, или гледишта кон работите во политичко-општествена смисла, особено станаа очебијни и се појавуваат во медиумскиот простор сѐ почесто со позажестена реторика тие чудовишни матрикса/чудовишни нешта, по условно кажано нерешениот резултат од последните собраниски избори во Македонија, изразувајќи си го својот развиен „простор/ум”, развиен кај некого (поголем број) од стварна заблуда предизвикана од необразуваност или незапознаеност, или пак од патос (емоции) предизвикан од ласкање, страв од осаменост и осуда, а кај други (во помал број: оние „матрикс-развивачите”) од лукави намери и мотиви. Тие два чудовишни матрикса, неможеме никако друго да ги именуваме, освен по име на нивните развивачи – македонските партии. Едниот е условно речено „вмровски матрикс”, а другиот „сдсмовски”. Би можеле да ги именуваме и по име на партиските лидери, но во процесот на развивањето се гледа дека учествуваат повеќе интересовни групировки.

… ПОВЕЌЕ

(ГЕО)ПОЛИТИКАТА НА ЕМОЦИИТЕ

ПОЛИТИЧКИОТ СТРАВ, ПОНИЖУВАЊЕТО И НАДЕЖТА ВО БЕЗБЕДНОСНИОТ ДИСКУРС НА МАКЕДОНИЈА

Францускиот геополитиколог Доминик Моизи пред неколку години ја презентираше тезата за тоа како емоциите ја обликуваат (меѓународната) политика. Според Моизи, во светот доминираат три емоции: надежта, понижувањето и стравот. Иако неговата теза се однесува на долгорочното геополитичко влијание на наведените емоционални блокови на глобализацијата, сепак, според мојата размисла, низ оваа теориско-методолошка матрица на Моизи можат да се мапираат политичко-партиски детерминираните и безбедносно релевантните емоционални обрасци на политички произведениот страв, односно политичкиот страв, на понижувањето и на надежта во земјава… Овие емоции се амалгамирани низ индикаторите изведени од развојот на внатрешните општествени состојби, надворешно-политичките определби, влијанијата од непосредното и поширокото опкружување и неговите, евентуално, инсталирани и присутни, „политичко-агентурни елементчиња” во земјава, никогаш до крај развиеното јавно мислење, политичко-партиските изјави, (не)скапите архитектонски (квази)стилови, (квази)уметничките продукции, и во врска со нив, (не)присуството на барем мнозинско генуино естетско доживување,  итн…

… ПОВЕЌЕ

MAKEDONSKO-DUKLJANSKE SREDNJEVJEKOVNE VEZE

BLAŽENI KNEZ VLADIMIR

Društveno-politički život krajem X i početkom XI stoljeća karakteriše period dominacije bugarskih i makedonskih careva. Tako je prilikom vizantijsko-makedonskog rata /991-995/ stradala i Duklja, a tom prilikom Samuilo je sebi potčinio sve gradove u Duklji.

U vrijeme Samuilovog napada, Dukljom je vladao knez Vladimir, a na katedri dukljanske crkve nalazio se nadbiskup Ivan. O pohodu cara Samuila na Duklju imamo podatke, kako kod vizantijskih istoričara (Jovan Skilica), tako i kod Popa Dukljanina. Oba istorijska izvora prikazuju kneza Vladimira kao časnog i hrabrog državnika.
Međutim, podaci koje nam daje Dukljanin imaju osobitu važnost s obzirom da ”ni jednoj osobi u svom Ljetopisu nije Dukljanin posvetio toliko pažnje i prostora kao Vladimiru, a oko njegove glave ispleo je čudesnu svetačku legendu, koja je sigurno u narodu i prije postojala, pa ju je on samo zabilježio kako ju je znao i čuo od drugih.”
Zbog svoje državničke hrabrosti i istinskog mučeništva za svoj narod, život kneza Vladimira i danas predstavlja značajnu istorijsku smjernicu u razvoju crnogorskog državnog i duhovnog identiteta.

… VIŠE

МАТРИЦИ И РЕТОРИКА НА НАШАТА СОВРЕМЕНА ПОЛИТИКА

ВМРО

Внатрешно Македоно-Одринска Револуционерна Организација, е политички субјект кој од Рилскиот конгрес до формирањето на комунистичката партија, беше единствена политичка матрица на Македонскиот народ. Оваа организација до пред Рилскиот конгрес одржан во 1905 година, претставуваше единствена и обединета организација. По овој конгрес, политичките фракции со кои различно се нудеа решенија за македонското прашање, беа зголемени и се повеќе харизматичните фигури со кои Македонците се идентификувале, станувале се поразединети и послаби во ефективноста и делувањето. Оваа организација е составена претежно од војводи и чети, со потекло од селските средини. Радикална измена во начинот на војувањето и раководството настанува со Тодор Александров и Ванчо Михајлов, каде што од четнички начин на војување преминуваат во тероризам, со што се и видоизменува карактерот и принципите на ВМРО, од претежно селски во градски, најчесто во градовите каде што имало силна македонска емиграција во Бугарија. Таквите измени донесоа и послаб контакт на организацијата со народот во Македонија, како и премини од колективни интереси во лични.

… ПОВЕЌЕ

11-ТИ ОКТОМВРИ – ШТО НАПРАВИВМЕ И ШТО ТРЕБА ДА ПРАВИМЕ??

Овој ден 11-ти Октомври, во историографска смисла се смета дека е денот кога во 1941 година започнало востанието на Македонскиот народ против окупаторот преку НОБ. Со тој чин Македонците самостојно и народно организирано објавиле антиквинслишка насока и антифашистичка борба. Постојат забележани сведоштва и пишани историски материјали кои укажуваат дека и пред 11-ти Октомври, имало самостојни дејствија против окупаторот. Таквите рани дејствија се одвивале месец или повеќе претходно пред месецот Октомври 1941 година. Но овој датум е одбран затоа што се смета дека оттогаш се започнало со организирање на помасовни одреди и востанички формации, заедно со нападите кон окупаторот. На 11-ти Октомври во Прилеп преку три востанички групи составени од вкупно 16 партизани биле нападнати позициите во прилепско на окупаторот. Околу овој датум биле создадени или се осознало за Козјачкиот одред кој бил формиран кај месноста Студена вода и Карадачкиот одред кој бил формиран кај месноста Менкова колиба. Постои и сосем безначаен спор со мал интензитет помеѓу постарата генерација за тоа кој е првиот Град-Херој, односно каде првин пукнала „првата пушка”: Куманово или Прилеп? Без разлика на тоа, севкупните дејствија на партизаните на територијата на цела етничка Македонија, од овој датум до 1945-тата година, капитулацијата на Италија, повлекувањето на германските единици, како и размрданиот англо-саксонски „синџир” на Полуостровот, создале услови кои овозможиле простор за здив од главните антагонистички политичко-моќни сили, и преку вооружена борба се дало позитивен плод за народот, каде преку првото заседание на АСНОМ во манастирот Св. Прохор Пчински, Македонскиот народ ја официјализирал својата политичка победа преку создавањето на сопствена македонска држава.

… ПОВЕЌЕ