Ознака: геополитика

Read More

РАЗГОВОР СО КОРИБКО: БАЛКАНОТ ОТСЕКОГАШ БИЛ ВАЖЕН И ТОА СЕКОГАШ ЌЕ ОСТАНЕ СЛУЧАЈ

Овој текст претставува македонска верзија на интервјуто со Андреј Корибко кое неодамна беше објавено во италијанското списание „Eurasia: Rivista Di Studi Geopolitici“:

ERSG: Г-дине Андреј Корибко, ви благодарам за вашата достапност. Првин би ве замолил можете ли да се претставите себеси пред читателите?

Корибко: Јас сум американски политички аналитичар, со седиште во Москва, каде работам и живеам во Русија последните шест години. Роден сум и пораснат во Кливленд, Охајо, и дипломирав на The Ohio State University, со три специјализации на меѓународни односи, на меѓународни студии (Источна Европа) и рускиот јазик во 2010 година, по што се преселив во Москва каде ја зедов мојата магистратура по меѓународни односи од Московскиот државен институт за меѓународни односи (МГИМО). Одблизу ги имам следено случувањата во меѓународните односи во последната половина декада и редовно ги анализирам последните случувања насекаде низ светот. Ја објавив мојата прва книга, „Хибридни војни: индиректниот адаптивен пристап кон промена на режимот“ во 2015-тата година и се подготвувам за објава на мојата втора книга како коавтор, доцна оваа лето, за пакистанската геостратегија и управување со перцепцијата во 21-от век.

Read More

THE BALKANS HAVE ALWAYS BEEN IMPORTANT – AND THIS WILL ALWAYS REMAIN THE CASE

This text is the English version of the interview with Andrew Korybko which was recently published in the Italian journal “Eurasia: Rivista Di Studi Geopolitici“:

Mr. Andrew Korybko, thank you for your availability. First of all, can you please introduce yourself to our Italian readers?

I’m an American Moscow-based political analyst who has been living and working in Russia for the past six years. I was born and raised in Cleveland, Ohio, and graduated from The Ohio State University with three majors in International Relations, International Studies (Eastern Europe), and Russian language in 2010, after which I eventually moved to Moscow and received my master’s in International Relations from the Moscow State Institute of International Relations (MGIMO). I’ve been closely following international affairs for the past half-decade and regularly analyze the latest happenings all across the world. In addition, I published my first book, “Hybrid Wars: The Indirect Adaptive Approach To Regime Change”, in 2015 and am preparing to release my second co-authored one later this summer about Pakistani geostrategy and perception management in the 21st century.

What do the Macedonian name change and recent SDSM victory represent for North Macedonia, primarily, and, more generally, for the Balkans?

The Republic of Macedonia — which used to be the country’s legal name and can be argued still is because it was changed through illegal means after the relevant referendum on this issue failed to meet the constitutional threshold for implementation — has been the victim of a rolling regime change operation over the past few years intended to block multipolar influence from the Balkans and geopolitically re-engineer the region. Russia’s TurkStream could have in theory run parallel to China’s planned Balkan Silk Road high-speed railway from Budapest to Piraeus had Prime Minister Gruevski remained in office and the Hybrid War on Macedonia never happened, though it’s precisely because of the grand strategic impact that this would have had on European geopolitics and consequently the course of the New Cold War that the said destabilization campaign was initiated. Moreover, Macedonia’s demographic composition makes it ripe for externally triggered destabilization and a prime target of the so-called “Greater Albania” plan, which in this case would lead to the erasure of Macedonia from the map and catalyze a chain reaction of other geopolitical changes in the region as well, such as in Serbia and Bosnia.

The recent “name change” and SDSM victory represent the success of the most immediate goals of the regime change operation, though the US’ plan for Macedonia is still far from over. The end result envisioned by American strategists is to “decentralize” the country into a collection of Albanian and Macedonian “cantons” prior to its “federalization” and eventual partition, after which the rump state will either remain geopolitically irrelevant or be annexed by neighboring Bulgaria. The US wants to reward its Albanian client state for its loyalty over the years as well as trigger other regional changes in Serbia and Bosnia vis-a-vis Kosovo and Republika Srpska, all of which would weaken Europe and thus entrench America’s influence through classic divide-and-rule tactics. In addition, Macedonia is a testing ground for perfecting political technologies that will be applied elsewhere such as the application of cutting-edge Color Revolution techniques and “Identity Federalism” (the “Bosnification” of identity-diverse states), which is why it’s so important for people to study who are interested in what might be coming next elsewhere in the world.

Read More

АНГЛО-САКСОНСКИ ГЛЕДИШТА НА БАЛКАНОТ (ВИДЕО)

ВОВЕД: Непосредно по одлуките на првото заседание на АСНОМ, и одлуката за прогласување на Македонија како федерална единица во федеративна Југославија, пред британската дипломатија повторно како феникс воскреснало македонското прашање, прашање кое во себе пред сѐ го содржело обединувањето на Македонскиот народ во сите три дела на Македонија и можело да го поремети status quo-то на Балканот за кое најмногу се залагала Велика Британија …  

Read More

(ГЕО)ПОЛИТИКАТА НА ЕМОЦИИТЕ

ПОЛИТИЧКИОТ СТРАВ, ПОНИЖУВАЊЕТО И НАДЕЖТА ВО БЕЗБЕДНОСНИОТ ДИСКУРС НА МАКЕДОНИЈА

Францускиот геополитиколог Доминик Моизи пред неколку години ја презентираше тезата за тоа како емоциите ја обликуваат (меѓународната) политика. Според Моизи, во светот доминираат три емоции: надежта, понижувањето и стравот. Иако неговата теза се однесува на долгорочното геополитичко влијание на наведените емоционални блокови на глобализацијата, сепак, според мојата размисла, низ оваа теориско-методолошка матрица на Моизи можат да се мапираат политичко-партиски детерминираните и безбедносно релевантните емоционални обрасци на политички произведениот страв, односно политичкиот страв, на понижувањето и на надежта во земјава… Овие емоции се амалгамирани низ индикаторите изведени од развојот на внатрешните општествени состојби, надворешно-политичките определби, влијанијата од непосредното и поширокото опкружување и неговите, евентуално, инсталирани и присутни, „политичко-агентурни елементчиња” во земјава, никогаш до крај развиеното јавно мислење, политичко-партиските изјави, (не)скапите архитектонски (квази)стилови, (квази)уметничките продукции, и во врска со нив, (не)присуството на барем мнозинско генуино естетско доживување,  итн…

Read More

ФИЛОЗОФСКИ ПРИОД КОН СУДИРОТ НА ИСТОК И ЗАПАД – ВТОР ДЕЛ

Поим за Геостратегија

Многу често денес меѓу новинарите и емисиите кои се емитуваат преку мас-медиумите, кога се води разговор или дискусија на тема поврзана околу политичките потези на силните држави, и кога неможе детално да се заклучи и појасни зошто е така одлучено за некој конкретен потег, се истакнува од страна на соговорниците дека тоа е сторено од „геополитички и геостратешки причини”. Често дури се меша поимот геополитика и геостратегија, зборови кои иаку привидно изгледаат дека имаат исто значење сепак се поими кои имаат друга смисла во научните кругови.