Ознака: деполитизација

Read More

CAPITALIST NIHILISM

Capitalism is a nihilistic order, not only for its rejection of the value-based judgment, but also because it destroys the life-creating potential of man and nature. Capitalist nihilism is not merely characterized by its anti-human but also by its anti-existential nature. Nature “knows” that death is a precondition for rebirth, but it does not “know” the annihilation of life. In nature as in history, death opens a possibility for new life: by its nature death is life-generating. Capitalism destroys the very cycle of death and rebirth, that is, the life-generating potential of death, and produces a destructive nothingness.

Read More

КАПИТАЛИСТИЧКИ НИХИЛИЗАМ

Капитализмот не е само нихилистички поредок по тоа што го отфрла вредносното расудување, туку и по тоа што ги уништува продуктивните потенцијали на природата и човекот. Капиталистичкиот нихилизам нема само анти-хумана туку и анти-егзистенцијална природа. Природата „ја познава“ смртта, која е услов за повторно раѓање, но не и за уништување на човекот. Во природата и во историјата смртта отвора можност за нов живот: таа е продуктивна по својата природа. Капитализмот го уништува самиот циклус на умирање и раѓање, што значи продуктивните потенцијали на смртта и произведува деструктивна ништовност.

Капитализмот не создава само тоталитарна држава, туку и тоталитарно општество. Имено, самиот живот стана тоталитарна моќ која го формира карактерот на луѓето, нивната свест, меѓучовечките односи, односот спрема природата… Човекот станува уништувач не само по пат на трудот и потрошувачката, туку и по пат на капиталистичката животна сфера, што значи живеејќи капиталистички начин на живот кој се одвива 24 часа и кој никого не штеди. Капитализмот ги присилува луѓето да живеат деструктивен живот и на тој начин стануваат соучесници во уништувањето на светот. Се повеќе немилосрдниот живот, кој се заснова на се побрз процес на капиталистичка репродукција, им дозволува на луѓето да преживеат само доколку се однесуваат во согласност со владејачките процеси. Тоа е причината за еден од најкатастрофалните облици на општествена патологија: се настојува луѓето да се лишат од основните човечки карактеристики за да преживеат во капиталистичкиот тоталитарен свет. Во капитализмот човекот не се „усовршува“ по пат на развој на своите специфични хумани сили, што значи како историско битие, туку по пат на владејачкиот модел на живеење кој го лишува од природноста и човечноста. Основ на малограѓанската трагичност е во тоа што малограѓанинот се вреднува себеси по пат на владејачкиот вредносен модел кој го обезвреднува човекот. Неприкосновенoто владеење на принципот „Парите не смрдат“ насочува кон тоа човекот да се изложи на најлошо понижување и да прави најлоши злосторства за да би заработил пари и општествена афирмација. Не станува збор за „бегство од слобода“ (Фром), туку претставува бегство од одговорност за уништување на животот, она што доминира во најразвиените капиталистички општества. Тоа е основата на современиот конформизам. Тој нема само анти-слободна, туку пред се анти-егзистенцијална природа. Малограѓанинот ја оттргнува од себе секоја одговорност за уништувањето на животот и ја пренесува на „Господа“, на сонцето, ѕвездите, библиските и други пророштва, на „тајните сили на Земјата“ кои се појавуваат во облик на „масонски ложи“ и други групи кои делуваат „од сенка“. Наместо се повеќе да се насочува драматичната криза за егзистенција во борба против капитализмот, таа се насочува во бегство кон илузорни светови кои ги нудат индустријата на забави, секти, дрога, алкохол… Истовремено, потрошувачката е најважен облик на бегство од одговорност за уништување на светот. Развојот на опортунитетниот менталитет, што значи потполно давење на човекот во капиталистичкото мочуриште, претставува облик на бегство од реалноста. И тука се потврдува принципот дека капитализмот кој од последица на уништување на светот и на човекот создава извори на профит е од универзален карактер.

Read More

KAPITALISTIČKI NIHILIZAM

Kapitalizam je nihilistički poredak ne samo po tome što odbacuje vrednosno rasuđivanje, već i po tome što uništava životvorne potencijale prirode i čoveka. Kapitalistički nihilizam nema samo anti-humanu, već i anti-egzistencijalnu prirodu. Priroda “zna” za smrt, koja je uslov ponovnog rađanja, ali ne i za uništenje života. U prirodi i u istoriji smrt otvara mogućnost za novi život: ona je po svojoj prirodi životvorna. Kapitalizam uništava sam ciklus umiranja i rađanja, što znači životvorne potencijale smrti, i proizvodi destruktivno ništavilo.

Kapitalizam ne stvara samo totalitarnu državu, već i totalitarno društvo. Zapravo, sam život postao je totalizujuća moć koja formira karakter ljudi, njihovu svest, međuljudske odnose, odnos prema prirodi… Čovek postaje uništitelj ne samo putem rada i potrošnjom, već putem kapitalističke životne sfere, što znači živeći kapitalističkim načinom života koji se odvija 24 sata i koji nikoga ne štedi. Kapitalizam primorava ljude da žive destruktivnim načinom životom i na taj način postanu saučesnici u uništavanju sveta. Sve bespoštedniji život, koji se zasniva na sve bržem odvijanju procesa kapitalističke reprodukcije, dozvoljava ljudima da opstanu samo ukoliko se ponašaju u skladu s vladajućim procesima. To je uzrok jednog od najpogubnijih oblika društvene patologije: ljudi nastoje da se liše osnovnih ljudskih osobenosti da bi mogli da prežive u kapitalistički totalizovanom svetu. U kapitalizmu čovek se ne “usavršava“ putem razvoja svojih specifičnih humanih moći, što znači kao istorijsko biće, već putem vladajućeg modela življenja koji ga lišava prirodnosti i ljudskosti. Osnov malograđanske tragičnosti je u tome, što malograđanin vrednuje sebe putem vladajućeg vrednosnog modela koji ga obezvređuje kao čoveka. Neprikosnovena vladavina principa „Pare ne smrde!“ dovodi do toga da se čovek izlaže najgorem ponižavanju i da čini najgore zločine da bi stekao novac i društvenu afirmaciju. Nije više „bekstvo od slobode“ (From), već je bekstvo od odgovornosti za uništavanje života ono što dominira u najrazvijenijim kapitalističkim društvima. To je osnov savremenog konformizma. On nema samo anti-slobodarsku, već pre svega anti-egzistencijalnu prirodu. Malograđanin skida sa sebe svaku odgovornost za uništavanje života i prenosi je na „boga“, na Sunce, zvezde, biblijska i druga proročanstva, na „tajne zemaljske sile“ koje se pojavljuju u obliku „masonskih loža“ i drugih grupa koje deluju „iz senke“. Umesto da ga sve dramatičnija kriza egzistencije pokrene u borbu protiv kapitalizma, ona ga usmerava na bekstvo u iluzorne svetove koje mu nude industrija zabave, crkve, sekte, droga, alkohol… Istovremeno, najvažniji oblik bekstva od odgovornosti za uništavanje sveta je potrošnja. Razvoj kupoholičarskog mentaliteta, što znači potpuno utapanje čoveka u kapitalističku močvaru, najpogubniji je oblik bekstva iz realnosti. I ovde se potvrđuje, da princip da kapitalizam od posledica uništavanja sveta i čoveka stvara izvore profita ima univerzalni karakter.

Read More

IDIOTES AND POLITES

Very often in everyday speech we use terms like “Idiot”, “idiotic” or “idiocy” in attempt to offend anyone when we are involved in angry dialogue, also when we are in conflict with someone, or when we want to someone to make it clear that with somebody something is not okey. This frequent use not always, but in most occasions they are used by people inaccurate, and users have wrong opinion about meaning of this terms. The term is originated from Idios, Idiota and the cleaner meaning is private person or someone’s private or personal matter, by which it mean for those people who are ignorant and not interested nor involved in the societal matters or matters of general interest, strictly defining in its life only for matters of personal interest. Today the common language, use often this word to refer to some people that they are mentally disabled, which in the case of cleaner meaning of the word it is possible that someone not to be mentally retarded and to have intellectual development on satisfactory level, yet still to be a person with strict views for their own personal interests, ignoring the societal one. By the way that kind of people represent the majority in nowadays societies, compared to those who think and are interested in general good. To becoming a better picture of what majority of people we addressed, better we will understand if we see the clear interpretation of contemporary russian philosopher Aleksandr Dugin with his notion that “idiot is kind of person who has only one thing – private property.”

Read More

ИДИОТЕС И ПОЛИТЕС

Многу често во секојдневниот говор ги употребуваме термините како „Идиот”, „Идиотско” или „Идиотизам”, во обид да навредиме некого кога сме во лут дијалог и судир со некого, или пак кога сакаме за некого да појасниме дека со тој и тој нешто не е во ред. Честата употреба не секогаш, дури и повеќе несоодветно содејствува со она што луѓето сакаат да го појаснат со тој термин, кога го употребуваат, односно имаат некоја друга сосем неточна замисла за тоа што претставува овој поим и збор. Овој поим потекнува од Idios, Idiota и тој чисто означува приватно лице или нечија приватна односно лична работа, со што истиот настанува да означува за оние луѓе кои се игнорантни и не ги интересираат ниту се вклучуваат во општите работи или работи од општ интерес, стрикно определувајќи се во својот живот само за работите од личен интерес. Денес луѓето овој збор го употребуваат за да означат некои луѓе дека тие ментално се недораснати или ментално заостанати, што во случајот со почистото значење на зборот можно е некој да не претставува ментално заостанат и со интелектуалниот развој да е на задоволително ниво, но сепак да претставува личност со строго определени ставови за сопствениот личен интерес, игнорирајќи го оној општествениот. Впрочем тие луѓе денес претставуваат мнозинство во споредба со оние кои размислуваат и се интересираат за општото добро.