Ознака: Прогрес

Read More

ЕСХАТОЛОГИИТЕ НА МНОГУПОЛАРНИОТ СВЕТ

15-ТИОТ СОБИР НА БРИКС ВСУШНОСТ ГО ФИНАЛИЗИРАШЕ СОЗДАВАЊЕТО НА ЈАДРОТО НА МНОГУПОЛАРНИОТ СВЕТ

БРИКС: Создавањето на многуполарноста

15-тиот Собир на БРИКС: многуполарниот свет е воспоставен

15-тиот Собир на БРИКС донесе историска одлука за прием на уште 6 земји во организацијата – Аргентина, Египет, Етиопија, Иран, Саудиска Арабија и Обединетите Арапски Емирати. Оваа одлука ефикасно го заврши формирањето на јадрото на многуполарниот свет.

Иако БРИКС, порано БРИК, беше условно здружување на полупериферни (според Валерштајн) или земјите од „вториот свет“, дијалогот меѓу овие земји, кои не се дел од структурата на колективниот Запад (НАТО и другите строго еднополарни организации доминирани од САД), постепено ги оцртуваше контурите на алтернативниот светски поредок. Ако западната цивилизација се смета себеси за единствена, а тоа е суштината на глобализмот и еднополарноста, земјите од БРИКС претставуваат суверени и независни цивилизации, различни од западните, со долга историја и со сосема оригинален систем на традиционалните вредности.

Првично, здружението БРИК, создадено во 2006-тата година под поттикот на рускиот претседател Владимир Путин, вклучуваше четири земји – Бразил, Русија, Индија и Кина. Бразил, најголемата сила во Јужна Америка, го претставуваше латиноамериканскиот континент. Русија, Кина и Индија сами по себе имаат доволни размери за да се сметаат за цивилизации од целосниот размер. Тие се повеќе од нации-држави.

Русија е авангардата на Евроазија, на евроазискиот „голем простор“.

Кина пак е одговорна за значајната област, на соседните сили на Индокина и многу други (иницијативата на проектот „Еден појас, еден пат“ е конкретниот начин да се воспостави овој кинески „голем простор“, заснован на мирната соработка). Индија, исто така, го проширува своето влијание надвор од нејзините граници – барем во Бангладеш и Непал.

Кога Јужна Африка се приклучи на земјите на БРИК во 2011-тата година (оттука и акронимот БРИКС – „K“ пред крајот Јужна Африка), симболично беше претставена и најголемата африканска земја.

Read More

CAPITALIST NIHILISM

Capitalism is a nihilistic order, not only for its rejection of the value-based judgment, but also because it destroys the life-creating potential of man and nature. Capitalist nihilism is not merely characterized by its anti-human but also by its anti-existential nature. Nature “knows” that death is a precondition for rebirth, but it does not “know” the annihilation of life. In nature as in history, death opens a possibility for new life: by its nature death is life-generating. Capitalism destroys the very cycle of death and rebirth, that is, the life-generating potential of death, and produces a destructive nothingness.

Read More

КАПИТАЛИСТИЧКИ НИХИЛИЗАМ

Капитализмот не е само нихилистички поредок по тоа што го отфрла вредносното расудување, туку и по тоа што ги уништува продуктивните потенцијали на природата и човекот. Капиталистичкиот нихилизам нема само анти-хумана туку и анти-егзистенцијална природа. Природата „ја познава“ смртта, која е услов за повторно раѓање, но не и за уништување на човекот. Во природата и во историјата смртта отвора можност за нов живот: таа е продуктивна по својата природа. Капитализмот го уништува самиот циклус на умирање и раѓање, што значи продуктивните потенцијали на смртта и произведува деструктивна ништовност.

Капитализмот не создава само тоталитарна држава, туку и тоталитарно општество. Имено, самиот живот стана тоталитарна моќ која го формира карактерот на луѓето, нивната свест, меѓучовечките односи, односот спрема природата… Човекот станува уништувач не само по пат на трудот и потрошувачката, туку и по пат на капиталистичката животна сфера, што значи живеејќи капиталистички начин на живот кој се одвива 24 часа и кој никого не штеди. Капитализмот ги присилува луѓето да живеат деструктивен живот и на тој начин стануваат соучесници во уништувањето на светот. Се повеќе немилосрдниот живот, кој се заснова на се побрз процес на капиталистичка репродукција, им дозволува на луѓето да преживеат само доколку се однесуваат во согласност со владејачките процеси. Тоа е причината за еден од најкатастрофалните облици на општествена патологија: се настојува луѓето да се лишат од основните човечки карактеристики за да преживеат во капиталистичкиот тоталитарен свет. Во капитализмот човекот не се „усовршува“ по пат на развој на своите специфични хумани сили, што значи како историско битие, туку по пат на владејачкиот модел на живеење кој го лишува од природноста и човечноста. Основ на малограѓанската трагичност е во тоа што малограѓанинот се вреднува себеси по пат на владејачкиот вредносен модел кој го обезвреднува човекот. Неприкосновенoто владеење на принципот „Парите не смрдат“ насочува кон тоа човекот да се изложи на најлошо понижување и да прави најлоши злосторства за да би заработил пари и општествена афирмација. Не станува збор за „бегство од слобода“ (Фром), туку претставува бегство од одговорност за уништување на животот, она што доминира во најразвиените капиталистички општества. Тоа е основата на современиот конформизам. Тој нема само анти-слободна, туку пред се анти-егзистенцијална природа. Малограѓанинот ја оттргнува од себе секоја одговорност за уништувањето на животот и ја пренесува на „Господа“, на сонцето, ѕвездите, библиските и други пророштва, на „тајните сили на Земјата“ кои се појавуваат во облик на „масонски ложи“ и други групи кои делуваат „од сенка“. Наместо се повеќе да се насочува драматичната криза за егзистенција во борба против капитализмот, таа се насочува во бегство кон илузорни светови кои ги нудат индустријата на забави, секти, дрога, алкохол… Истовремено, потрошувачката е најважен облик на бегство од одговорност за уништување на светот. Развојот на опортунитетниот менталитет, што значи потполно давење на човекот во капиталистичкото мочуриште, претставува облик на бегство од реалноста. И тука се потврдува принципот дека капитализмот кој од последица на уништување на светот и на човекот создава извори на профит е од универзален карактер.

Read More

KAPITALISTIČKI NIHILIZAM

Kapitalizam je nihilistički poredak ne samo po tome što odbacuje vrednosno rasuđivanje, već i po tome što uništava životvorne potencijale prirode i čoveka. Kapitalistički nihilizam nema samo anti-humanu, već i anti-egzistencijalnu prirodu. Priroda “zna” za smrt, koja je uslov ponovnog rađanja, ali ne i za uništenje života. U prirodi i u istoriji smrt otvara mogućnost za novi život: ona je po svojoj prirodi životvorna. Kapitalizam uništava sam ciklus umiranja i rađanja, što znači životvorne potencijale smrti, i proizvodi destruktivno ništavilo.

Kapitalizam ne stvara samo totalitarnu državu, već i totalitarno društvo. Zapravo, sam život postao je totalizujuća moć koja formira karakter ljudi, njihovu svest, međuljudske odnose, odnos prema prirodi… Čovek postaje uništitelj ne samo putem rada i potrošnjom, već putem kapitalističke životne sfere, što znači živeći kapitalističkim načinom života koji se odvija 24 sata i koji nikoga ne štedi. Kapitalizam primorava ljude da žive destruktivnim načinom životom i na taj način postanu saučesnici u uništavanju sveta. Sve bespoštedniji život, koji se zasniva na sve bržem odvijanju procesa kapitalističke reprodukcije, dozvoljava ljudima da opstanu samo ukoliko se ponašaju u skladu s vladajućim procesima. To je uzrok jednog od najpogubnijih oblika društvene patologije: ljudi nastoje da se liše osnovnih ljudskih osobenosti da bi mogli da prežive u kapitalistički totalizovanom svetu. U kapitalizmu čovek se ne “usavršava“ putem razvoja svojih specifičnih humanih moći, što znači kao istorijsko biće, već putem vladajućeg modela življenja koji ga lišava prirodnosti i ljudskosti. Osnov malograđanske tragičnosti je u tome, što malograđanin vrednuje sebe putem vladajućeg vrednosnog modela koji ga obezvređuje kao čoveka. Neprikosnovena vladavina principa „Pare ne smrde!“ dovodi do toga da se čovek izlaže najgorem ponižavanju i da čini najgore zločine da bi stekao novac i društvenu afirmaciju. Nije više „bekstvo od slobode“ (From), već je bekstvo od odgovornosti za uništavanje života ono što dominira u najrazvijenijim kapitalističkim društvima. To je osnov savremenog konformizma. On nema samo anti-slobodarsku, već pre svega anti-egzistencijalnu prirodu. Malograđanin skida sa sebe svaku odgovornost za uništavanje života i prenosi je na „boga“, na Sunce, zvezde, biblijska i druga proročanstva, na „tajne zemaljske sile“ koje se pojavljuju u obliku „masonskih loža“ i drugih grupa koje deluju „iz senke“. Umesto da ga sve dramatičnija kriza egzistencije pokrene u borbu protiv kapitalizma, ona ga usmerava na bekstvo u iluzorne svetove koje mu nude industrija zabave, crkve, sekte, droga, alkohol… Istovremeno, najvažniji oblik bekstva od odgovornosti za uništavanje sveta je potrošnja. Razvoj kupoholičarskog mentaliteta, što znači potpuno utapanje čoveka u kapitalističku močvaru, najpogubniji je oblik bekstva iz realnosti. I ovde se potvrđuje, da princip da kapitalizam od posledica uništavanja sveta i čoveka stvara izvore profita ima univerzalni karakter.

Read More

ПРОБЛЕМОТ СО ПОЗИТИВИСТИЧКИОТ ПРИСТАП

Позитивизам или позитивистичкиот пристап, претставува сфаќање или метод кој се однесува на проучувањето и осознавањето на работите од страна на човекот. Овој(аа) метод/теорија за прв пат го има изнесено французинот Огист Конт(Auguste Comte), кој воедно бил и ученик на Сен-Симон(Henri de Saint Simon).

1310267-Auguste_Comte

Главниот проблем кај позитивистичкиот пристап кон работите, претставува доказниот метод. Имено доколку „нешто“ може да се докаже – тогаш тоа според овој метод постои, но доколку неможе – тогаш тоа „нешто“ се отфрла како реалност. Се запрашувам, дали е возможно човек да има можност да ги истражи сите планети и сите Закони кои постојат во физиката? И дали доколку истиот не ги докаже и не обезбеди докази за нив, тие не треба да постојат како идеи, теории и хипотези – просто како реалност?

Read More

ПРАШАЊА ПОВРЗАНИ ЗА ПРОГРЕСОТ

Овој термин претставува еден од најмотивирачките, во погледот на човековото делување. Затоа воедно претставува и термин кој е еден од најизманипулираниот низ историјата и вековите. За да ги избегнеме овие моменти, потребно е појасно да ги образложиме работите поврзани со прогресот.

Прогрес би го дефинирал, како изменување на нешто претходно, кон идно подобро, односно подобрување.